Otišla je Vikica

Nisam preterano otvorena duša.

Moj stav je: „Ako pričaš svima o onome što te muči, to postaje svačiji predmet ispiranja usta“. Nije to nužno loša stvar ali ako lično prevaziđeš neki životni problem i nastaviš dalje, bez osvrtanja, drugi će te znajući tvoj problem konstantno podsećati na njega, samo zato što imaju uvid u tvoj život i sitnice sa kojima diluješ.

U ovom članku se ne radi o meni, mojim osećanjima i mom životu. Ja ću biti ok.

Violeta Seničić

Ovaj članak je da odam poštu mojoj sestri od tetke koja je danas napustila svet u svojoj 42-oj godini zbog komplikacija nastalih usled dijagnostikovane leukemije… I niko nije pomislio da će ova vest postati stvarnost…

Niti ovaj članak ima veze sa vitiligom.

Moja rođena sestra sa leve strane i moja sestra od tetke Vikica.

Vikica se razbolela u oktobru 2019. Danas je već „otišla“ na drugi svet. Posle samo 3 meseca.

Moram priznati da sam juče celi dan imala jako loš predosećaj gde mi đavo nije davao mira i da sam pomislila na svoje roditelje, i da nešto najgore može da im se desi… pa sa im poslala poruku pre nego što sam otišla na spavanje: „Volim vas. Laku noć.“ Iako smo juče bili na vezi 2 puta i gde smo vezu prekinuli sa: „Volimo se puno, budimo dobro“.

… Gde mi ni na kraj pameti nije bilo da mojoj Vikici nešto toliko loše može da se desi, iako je ona zadnja 3 meseca obitavala u bolnici…

Ne baš sada, kada je primila zadnji deo hemoterapije i kada se čekao momenat transfera krvi, posle doniranje koštane srži, pa malo čekamo oporavak, da se vrati kući, pa na posao i da slušamo priče o tome koliko su nam bolnice loše i lekari nemilosrdni prema pacijentima.

Vikica je bila kako njega sestra kaže: „kraljica“. Imala je veliku želju da prevaziđe ovu bolest i da se vrati svom mužu i dečacima. Zato je bila psihički vrlo pozitivna sa smešnim „provalama“ iako je fizički bila namučena. Nije mogla da jede, guta, boleo je svaki deo tela…

Moja najranija sećanja na Vikicu su velika ljubav prema tadašnjem dečku, sada mužu zbog kojeg nije htela da ode u drugi grad da studira iako je imala velike potencijale da bude dobar student.

Viki- Piki sa mužem i deca joj.

Zvala sam je „Viki- Piki“. Više se slagala sa mojom starijom sestrom jer su njih dve celog života bile nešto „kao bolne“.

Kajem se što joj nisam čestitala Novu godinu ali nije čitala poruke jer nije imala snage da drži telefon. Zato mi se sama poruka učinila nebitno. Žao mi je se što mi se nije javila na poziv kada sam je bila pozvala 11-og decembra. Samo sam htela da je vidim na facetime-u i da joj ja postavim „svoju“ dijagnozu. Ali razumem da nije imala snage da priča. Žao mi je što je ovo doživela jer je mlada, lepa, dobra i nije to zaslužila. Žao mi je njenih roditelja koji jako pate i koje volim kao svoje.

Ovaj tekst je verovatno nebitan za vas. Ali ipak želim da vam kažem da je nekad postojala jedna divna devojka iz Kraljeva koja je brzo otišla na onaj svet. Nečija starija sestra. Ćerka. Majka. Drugarica. Moja Vikica- Pikica.

Vikičin post na Instagramu

Od sada, uvek u mojim mislima. Nikada zaboravljena.

Poslednja fotografija sa Violetom koja je u roze džemperu. Nastala 2017-e. Sa njene leve strane su njen mlađi sin i muž. Skroz desno, njen stariji sin.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s