COVID-19, IZOLACIJA I VITILIGO

Kakva nova realnost. Kao u filmu „Ja sam legenda“ gde Vil Smit glumi usamljenog naučnika koji usled pandemije luta Njujorkom u potrazi za preživelima i lekom, dok oni zaraženi pokušavaju da ga pretvore u krvoločne mutante, sebi sličnima. Ovo stanje pandemije kao i pomenuti film pokreće psihološka i filozofska pitanja vezana za čovekovu izolaciju od čovečanstva.

Ostala sam u Americi, u Čikagu. Vrlo brzo smo se povukli u izolaciju. Moj dolazak za Srbiju je definitivno odložen, kao i organizacija Svetkog dan vitiliga. Toliko toga bitnog, vezano za vitiligo, što je trebalo da se desi u narednom periodu je, ili odloženo ili ukinuto. Ironični smeh je bila moja prva reakcija na ovu novu realnost. Samo nedelju dana me je odvajalo od početka novih projekata u koji sam uložila zadnji atom svoje snage. Puj pik ne važi. Okej. Sledi momentalna adaptacija na „ovo novo.“

Medicinsko osoblje u vreme COVID-19

Život za vreme pandemije baca svetlo na neke druge stvari o kojima možda svakodnevno i ne razmišljamo: na najmilije, sopstveno i tuđe zdravlje, psihu, nagon za preživljavanjem, okruženje u kom živimo…

Jeste li pomislili koliko smo u ovom 21.veku izolovani jedni od drugih zbog načina života kakav vodimo, a koliko nas situacije poput ove pandemije zbližavaju? Sada imamo vremena da pozovemo sve bliske i one manje bliske osobe i da putem video poziva pitamo za njihovo zdravlje. Sad imamo vremena, a nemamo puno izgovora.

Jeste li se zapitali kakvog ste zdravlja i da li spadate u visokorizičnu grupu da obolite od Covid-19 virusa? Pisala sam u prethodnom blog postu da samo imanje vitiliga nas ne baca u tu visokorizničnu grupu ali imanje nekih autoimunih stanja ili korišćenje nekih lekova koji slabe snagu imunog sistema može da ima veze. Ja imam hronični bronhitis. Prestala sam da pušim cigarete 1.januara 2018. godine jer sam zbog bronhitisa bila po nekoliko meseci bolesna. Imala sam užasan problem sa sekretom u plućima koji me je gušio 3 meseca. I dan danas imam mali strah od gušenja, to je jedan od razloga zašto na cigaretu ni ne pomišljam. Drugi razlog je taj što kad dođeš u Ameriku saznaš da pušenje nije kul kao u Srbiji. Duvanske kompanije svoje reklamne kampanje targetiraju ka susedima i zajednicama sa niskim životnim standardima, a čak 85% svetske populacije živi u zemljama sa niskim ili srednjim prihodima. U Americi je drugačije. Postoje duvanske anti-kampanje gde oboleli od najtežeg oblika raka prepričavaju svoju „pušačku istoriju“. Kada jednom pogledate ovakav video i procesuirate poruku, shvatite da ta cigareta nije bitnija od zdravlja, zdravih pluća i respiratornih organa… Nego, priča se da su pušači ugrožena grupa za ovaj korona virus, covid-19. Često izlaganje drugim stvarima koje mogu naštetiti plućima poput prašine i zagađene sredine takođe može usporiti oporavak od infekcije korona virusom.

Mnogi ljudi nisu navikli na izolaciju. Dosadno im je, ne znaju šta da rade, pa provode celi dan na telefonu … Nije li izolacija pravo vreme da se posvetimo svojoj psihi, duši, umu? Internet može da bude vrlo toksična sredina, naročito ako provodimo puno vremena baveći se tuđim poslovima i prateći tuđe „savršene“ živote. Možda je stvarno došlo vreme da se zapitamo kako i na koji način možemo da radimo na sebi i da li dovoljno vremena posvećujemo onome što nas zanima. Internet pruža mnoge opcije učenja poput besplatnih kurseva, online knjiga, primera za vežbanje od kuće… Pored toga, bitan je rad na kreatvnom delu života za stvaranje novih ideja, pojmova i rešavanja problema, a može da posluži kao beg od ove „nove stvarnosti.“

Pojava COVID-19 kao da nam je aktivirala nagon za preživljavanjem dok gledamo kako na desetine hiljada ljudi nestaje sa ovog sveta. U psihologiji, volja za životom je težnja za samoodržanjem, obično u kombinaciji sa očekivanjima za poboljšanjem života u budućnosti. Zato ostajemo u izolaciji i savetujemo druge da čine isto. Zato nosimo medicinske maske, peremo ruke i držimo odstojanje od ljudi. Zato pravimo nove planove koje planiramo da realizujemo posle ove krize.

Ilustracija socijalne izolacije

Iako toga nismo svesni, naše okruženje utiče na naše raspoloženje. Ukoliko osećate nezadovoljstvo, a da ni sami ne možete otkriti uzrok istome, obratite malo pažnju na stvari oko sebe. Prostor u kojem najviše boravimo, a to je najčešće naš dom, bi trebao na nas imati terapeutski učinak. Dom bi trebao biti mesto mira i spokoja na kojem se oporavljamo od stresnih događaja koje smo tokom dana doživeli na drugim mestima. Takođe, nered koji se oko nas nalazi, često je rezultat unutrašnjeg nereda. Zajedno s čišćenjem svog uma i duha čistite i svoje okruženje kako bi ono dodatno pokrenulo vaš unutrašnji preobražaj. Možda je vreme za preobražaj u smislu prihvatanja svojih vitiligo flekica kod onih koji i dalje imaju problem da ga prihvate. Što bi rekla Maja Angelou, američka pesnica: Ako ti se ne sviđa nešto, promeni ga, ako ne možeš da ga promeniš, promeni svoj stav ka tome.“
Pazite na sebe i ostanite bezbedni.

Mirnoća i unutrašnji mir

________________________________________________________________________________________________________

By Boba Bobić

https://www.cdc.gov/tobacco/disparities/low-ses/index.htm

https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(12)60492-9/fulltext

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s